Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Vla­de, vi­si­na jav­nog du­ga do kra­ja 2016. do­sti­ći će 72 od­sto BDP-a, a pre­ma fi­skal­nom pla­nu, usvo­je­nim sa bu­dže­tom za ovu go­di­nu, pred­vi­đe­no je da će taj ni­vo do­sti­ći 79 pro­ce­na­ta BDP-a do 2018, što iza­zi­va za­bri­nu­tost za­to što jav­ni dug pre­va­zi­la­zi pro­sje­čan ni­vo u ze­mlja­ma EU i li­mi­te ko­je je po­sta­vi­la Vla­da fi­skal­nim pra­vi­li­ma, ka­za­la je za „Dan” še­fi­ca kan­ce­la­ri­je Svjet­ske ban­ke za BiH i Cr­nu Go­ru Ta­tja­na Pro­skur­ja­ko­va.
– Oče­ku­je­mo da će se Vla­da sred­nje­roč­no ba­vi­ti fi­skal­nom kon­so­li­da­ci­jom ka­ko bi spu­sti­la ni­vo du­ga. Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja ka­da eko­no­mi­ja ra­ste u Cr­noj Go­ri do­bra je pri­li­ka da se sma­nji jav­ni dug, od­no­sno da se stvo­ri re­zer­va za bu­du­će pe­ri­o­de ka­da eko­no­mi­ja ne bu­de to­li­ko ra­sla. Ne­dav­no smo za­vr­ši­li do­ku­ment – Si­stem­ska di­jag­no­sti­ka za ze­mlju, ko­ja pred­sta­vlja ana­li­zu šan­si i iza­zo­va sa ko­ji­ma se su­o­ča­va – ka­za­la je Pro­skur­ja­ko­va, is­ti­ču­ći da su pred­stav­ni­ci SB ove sed­mi­ce bo­ra­vi­li u Cr­noj Go­ri ka­ko bi Vla­di pred­sta­vi­li re­zul­ta­te ana­li­ze, raz­go­va­ra­li o nji­ma, kao i o to­me šta oni zna­če za bu­du­ću sa­rad­nju sa SB.
Po nje­nim ri­je­či­ma, je­dan od tri pri­o­ri­te­ta iden­ti­fi­ko­van u iz­vje­šta­ju je­ste iz­grad­nja ot­por­no­sti na eks­ter­ne šo­ko­ve, što je od po­seb­nog zna­ča­ja za cr­no­gor­sku ma­lu i otvo­re­nu eko­no­mi­ju, a upra­vlja­nje jav­nim du­gom je sa­stav­ni dio te agen­de.
– Da bi se sma­njio ni­vo jav­nog du­ga mo­ra se sma­nji­ti bu­džet­ski de­fi­cit, što zna­či da se mo­ra­ju sma­nji­ti ras­ho­di i raz­mo­tri­ti da li po­sto­ji šan­sa za po­ve­ća­nje pri­ho­da – na­ve­la je ona.
Po ri­je­či­ma Pro­skur­ja­ko­ve, va­žno je da sma­nje­nje ras­ho­da ne uti­če na one ko­ji su is­pod i ma­lo iz­nad li­ni­je si­ro­ma­štva, a dio ana­li­ze SB od­no­si se na osje­tlji­vost dru­štve­nih ni­voa, ali je mo­gu­će bo­lje tar­ge­ti­ra­ti so­ci­jal­na da­va­nja.
– Ge­ne­ral­no go­vo­re­ći, ako se stvo­re bo­lje uslo­vi za rad pri­vat­nog sek­to­ra, to je pri­li­ka za sma­nje­nje ve­li­či­ne jav­nog sek­to­ra. Ana­li­za na­vo­di tri prio­ri­te­ta, ja­dan je iz­grad­nja ot­por­no­sti, dru­gi je stva­ra­nje šan­si za raz­voj pri­vat­nog sek­to­ra, ka­ko bi on kre­i­rao no­va rad­na mje­sta, a tre­ći je stva­ra­nje eko­nom­skih šan­si i rad­nih mje­sta – re­kla je Pro­skur­ja­ko­va.
Na pi­ta­nje da li se pre­po­ru­ču­je even­tu­al­no po­ve­ća­nje po­re­za za sma­nje­nje fi­skal­nog de­fi­ci­ta, ona je re­kla da Svjet­ska ban­ka ni­je ra­di­la ana­li­zu po­re­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri, ali da je ge­ne­ral­na pre­po­ru­ka te in­sti­tu­ci­je da se pri­je ne­go se kre­ne u po­ve­ća­nje po­re­skih sto­pa za­tvo­re prav­ne pra­zni­ne u po­re­skim za­ko­ni­ma, ka­ko bi se po­ve­ća­la po­re­ska osno­vi­ca, pa da se tek on­da po­ve­ća­va­ju po­re­zi.
– Jed­no od pi­ta­nja u Cr­noj Go­ri, ko­je ni­je oso­be­no sa­mo za nju već i za ze­mlje re­gi­o­na, je­ste ve­li­ki udio si­ve eko­no­mi­je, pa bi nje­no sma­nje­nje bi­lo efi­ka­sni­ji na­čin za po­ve­ća­nje po­re­skih pri­ho­da od po­ve­ća­nja po­re­skih sto­pa. I da­lje bih ohra­bri­va­la Vla­du da sma­nji ras­ho­de, ta­ko da ne­ma po­tre­be za po­ve­ća­njem po­re­skih sto­pa – ka­za­la je ona.
Na pi­ta­nje da li je Cr­na Go­ra bi­la sprem­na za po­če­tak grad­nje auto­pu­ta ko­ji će dr­ža­vu ko­šta­ti pre­ko mi­li­jar­du eura, s ob­zi­rom na ukup­nu sli­ku jav­nih fi­nan­si­ja, ona je ka­za­la da se na tu te­mu raz­go­va­ra­lo u pro­šlo­sti i da sma­tra da ni­je cje­lis­hod­no pri­ča­ti da li je to bi­la do­bra ili lo­ša od­lu­ka, s ob­zi­rom da je Vla­da u me­đu­vre­me­nu od­lu­či­la da gra­di auto­put.
– Va­žno je da gle­da­mo u bu­duć­nost, ka­ko da se una­pri­je­di kva­li­tet jav­nih ras­ho­da i ko­ji su to na­či­ni da se sma­nji jav­ni dug. Iako smo u ra­noj fa­zi raz­go­vo­ra o bu­du­ćoj stra­te­gi­ji sa Vla­dom i ne zna­mo još uvi­jek ko­je će to bi­ti obla­sti ko­je će Vla­da tra­ži­ti da kroz nju po­dr­ži­mo, bi­li bi­smo ja­ko za­dovo­ljni uko­li­ko bi­smo mo­gli da u bu­du­ćim ak­tiv­no­sti­ma po­mog­ne­mo upra­vlja­nje jav­nih in­ve­sti­ci­ja. Glav­ni pri­o­ri­tet je da se sma­nji osje­tlji­vost Cr­ne Go­re na bu­du­će šo­ko­ve i bi­lo bi nam dra­go da ra­di­mo na toj obla­sti – na­ve­la je ona.
Po nje­nim ri­je­či­ma, u Vla­di su sa­gla­sni sa re­zul­ta­ti­ma di­jag­no­stič­ke ana­li­ze, kao i sa pri­o­ri­te­ti­ma, a SB je pred­sta­vi­la ši­rok spek­tar ak­tiv­no­sti na ko­ji­ma mo­gu da ra­de. Ka­ko je ka­za­la, tre­ba de­fi­ni­sa­ti ma­nji broj obla­sti na ko­je će se fo­ku­si­ra­ti, sli­je­di pri­pre­ma de­talj­nog pla­na, na­kon če­ga će u mar­tu SB pred­sta­vi­ti pred­log Vla­di, ci­vil­nom dru­štvu i pri­vat­nom sek­to­ru i utvr­di­ti da li je on pri­hva­tljiv. Te ak­tiv­no­sti, ka­ko je is­ta­kla, tre­ba da od­go­vo­re ma­kar na ne­ke od tri pri­o­ri­tret­ne obla­sti, ili čak na sve ko­je je de­fi­ni­sa­la SB.
Tre­nut­no su u pri­pre­mi dva pro­jek­ta za ko­ja se na­da­ju da će bi­ti odo­bre­ni u ovoj go­di­ni, a ra­di se o re­for­mi Po­re­ske upra­ve i sek­to­ra zdrav­stva, či­ja je ukup­na vri­jed­nost oko 25 mi­li­o­na eura.
– Već ima­mo uku­pan fi­nan­sij­ski iz­nos za na­red­nu stra­te­gi­ju i u pe­ri­o­du od na­red­nih pet go­di­na za tu stra­te­gi­ju sta­vi­će­mo Cr­noj Go­ri na ras­po­la­ga­nje iz­nos od 250 do 300 mi­li­o­na do­la­ra, ali to će za­vi­si­ti od to­ga da li će­mo ima­ti do­bre pro­jek­te ko­je će­mo fi­nan­si­ra­ti i da li će Vla­da od nas tra­ži­ti da ih fi­nan­si­ra­mo – na­ve­la je ona.
Ona je pod­sje­ti­la da je Cr­na Go­ra pri­stu­pi­la SB 2007. go­di­ne i da je do sa­da dr­ža­vi kroz 14 zaj­mo­va sta­vljen na ras­po­la­ga­nje iz­nos od ne­što is­pod 300 mi­li­o­na do­la­ra, od­no­sno oko 270 mi­li­o­na eura.
J. Ve­ljo­vić


Pad ci­je­na naf­te ni­je do­vo­ljan za opo­ra­vak MSP

Na pi­ta­nje da li pad ci­je­na naf­te na svjet­skim tr­ži­šti­ma mo­že po­zi­tiv­no da se od­ra­zi na do­ma­ću eko­no­mi­ju, ona je ka­za­la da je Cr­na Go­ra kao uvo­znik naft­nih pro­iz­vo­da ima­la ko­ri­sti od tog pa­da.
– Ne­dav­no smo ob­ja­vi­li re­do­van eko­nom­ski iz­vje­štaj o to­me ka­ko je pad ci­je­na naf­te uti­cao na eko­no­mi­je ze­ma­lja u re­gi­o­nu i Cr­na Go­ra je je­dan od do­bit­ni­ka u tom sce­na­ri­ju, ali da bi sek­tor ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća mo­gao da se opo­ra­vi, pad ci­je­na naf­te je po­tre­ban, ali ne i do­vo­ljan – ka­za­la je ona is­ti­ču­ći da bi bi­la sreć­na uko­li­ko bi raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća bio dio stra­te­gi­je SB.
Ta in­sti­tu­ci­ja, ka­ko je ka­za­la, htje­la bi da uklo­ni ve­li­ki broj ogra­ni­če­nja sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju MSP, kao što je na pri­mjer dis­pa­ri­tet iz­me­đu vje­šti­na i po­tre­ba tr­ži­šta ra­da, ad­mi­ni­stra­tiv­na ogra­ni­če­nja.